Talib wrote:
Delodephius wrote:
Slavoserbian (18-19th c. AD)
What's this? An old form of Serbo-Croat?
A mixture of Serbian, Russian and Church Slavonic. It was formed after Serbian exiles in Austro-Hungary called for teachers from Russia.
http://en.wikipedia.org/wiki/SlavoserbianHere is an example of this language (from an article written by a Serbian priest that deals with the relationship between Slavoserbian and Sanskrit; I can't find the date but it was from the early 19th century):
Quote:
На великомъ свѣта простору живе 5 главніихъ Човѣчіихъ Родова, кои и тѣлесно и душевно весма различна имаю свойства. Свыма тыма найдревніе Отечество была є Асіа, обща домовина изображенія ньиховог’. Ту є колевка стародревном’ Индійскоме єзыку, светоме єзыку Браміна, общем’ извору свію Індіе єзыка. Име нѣгово Санскрітъ знаменуе извѣстанъ, опредѣленъ, усовершенъ єзыкъ. Онъ има 50 писмена (буквій), у склоненіяма 3 рода, 3 числа и 8 падежа; у сопряженіяма 3 вида, 7 наклоненія и 6 времена. Сѵнтаксісъ му є простъ, сасвымъ по правилама Логіке удешенъ. Неброена составленія рѣчій отвараю Стіхотворцу беспредѣлно полѣ. Што є нашима Ученыма Латінскій, то є Брамінама Санскрітскій єзыкъ. Онъ є и у само свеобщега распространенія свога време быо текъ преимущество ветьихъ и знатніихъ Чинова; простъ Народъ говоріо є особитымъ своимъ простачкимъ нарѣчіемъ, кое се звало Пракрітскимъ, кое знаменуе природанъ, самообразованъ єзыкъ, изъ онога истога кореня но у неустроеной форми.